VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Говор захвале Милоша Кордића
POSLIJE DVADESET GODINA
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
Први Закон о дијаспори
Tри милиона наших људи широм света po први пут добили прилику да се активнo укључе у сва дешавања у Србији
На Конференцији за новинаре 8. маја 2009. године у Влади Србије говорили  су министар за дијаспору Срђан Срећковић и шеф радне групе за израду закона Александра Којић. Министар Срећковић је између осталог рекао: ”Влада Србије једногласно је усвојила први Закон о дијаспори и Србима у региону. Овај закон представља суштински заокрет у политици према расејању јер ће три милиона наших људи широм света po први пут добити прилику да се активнo укључе у друштвена, економска и политичка дешавања  у Србији, али ће и од Србије  добити подршку која је деценијама изостајала.”- истакао је Срећковић.

“Да однос према дијаспори и Србима у региону не би зависио од дневнe политикe и политичких странaкa, желели смо да  правно регулишемо ову  област једним свеобухватним Законом. Људи који данас воде државу препознали су значај  дијаспоре и Срба у региону и зато верујем да је ово прекретница и нови почетак који ће допринети историјском помирењу различитих делова једног истог народа  и отпочињању једне нове политике од које ће користи имати и држава Србија и сваки наш човек ма где живео.
  Пуних шест месеци трајала је јавна   расправа у оквиру које је одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света, а  радну верзију Закона послали смо на адресе 2400 наших организација, удружења и угледних појединаца, са позивом да се кроз конкретне предлоге  непосредно укључе у креирање Закона.
  Сви предлози су детаљно размотрени а сви  који се уклапају у концепцију закона и нису у супротности са другим позитивноправним прописима, законодавством ЕУ и препорукама Савета Европе, постали су саставни део Закона. Интересовање је било огромно. Јавиле су нам се организације и појединци из Америке, Аустралије, безмало свих европских земаља, што потврђује колико је било њихово ишчекивање и потреба да се донесе један овакав Закон.”-  нагласио је Срећковић.

“У складу са опредељењем да будемо модерна и демократска држава која поштује међународно право и западне стандарде понашања, али и штити наше државне и националне  интересе овај закон прави разлику између:

1.    дијаспоре, која обухвата политичку и економску емиграцију, и
2.    Срба у региону, који у околним земљама живе као аутохтоно становништво.

Дакле, Закон се подједнако тиче како дијаспоре, тако и Срба у региону.
Под Србима у региону подразумевају се  припадници српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Македонији, Републици Румунији, Републици Албанији и Републици Мађарској.

 Најважнија институција која треба да произађе из овог Закона јесте Скупштина дијаспоре и Срба у региону која ће бити носећа институција нове политике  и која, заправо, треба да буде симбол јединства државе Србије и нашег целокупног националног корпуса.

Скупштину дијаспоре и Срба у региону чиниће 44 делегата дијаспоре и Срба у региону. Реч је о лицима која су уважена у средини у којој живе, спремнa да обављају послове очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону и бирају се за државе или делове држава где борави значајан број припадника дијаспоре, односно Срба у региону. Услове и начин избора споразумно утврђују организације дијаспоре, као и организације Срба у региону, а матична држава се ни на који начин неће мешати у поступак и услове избора делегата у Скупштини (члан 19. став 3 и 4).  Поред представника ресорних министарстава који учествују у раду Скупштине, као почасни гост у раду Скупштине учествује и председник Републике Србије, чиме шаљемо снажну поруку да  држава озбиљно планира да се посвети питању  дијаспоре и Срба у окружењу.”- нагласио је Срећковић образлaжући значај Скупштине као носеће институције закона.

“Законом је предвиђено да Скупштина дијаспоре за решавање конкретних проблема формира Економски савет, Савет за статусна питања и Савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта.

 Нацрт закона предвиђа доношење Стратегије очувања и јачања односа матичне државе  и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, која дефинише мере за унапређење односа како на релацији матична држава-дијаспора, тако и матична држава-Срби у региону. Стратегију ће донети Народна скупштина  на предлог Владе Србије, односно министарства за дијаспору.

Као одраз воље и одлучности да се у складу са међународним правом и стандардима Европске уније штите интереси и права српског народа на просторима на којима традиционално живи, Нацрт закона предвиђа конституисање Савета за односе са Србима у региону. Савет ће чинити председник Републике Србије, председник Владе, ресорни министри,  председник Извршног већа АП Војводине, представник Српске православне цркве, као и комесар Комесаријата за избеглице Републике Србије. Стручне и административне послове за потребе Савета обављаће министарство надлежно за дијаспору, министарство надлежно за спољне послове и наша дипломатска и конзуларна представништва. Седнице Савета одржаваће се  најмање једном у три месеца. Савет ће имати задатак да обезбеди подршку Републике Србије Србима у региону у остваривању њихових грађанских, политичких, социјалних, економских и културних права и посебно права у очувању  националног идентитета.

Законом се оснива Буџетски фонд за дијаспору и Србе у региону ради остваривања конкретних циљева, као што су:  употреба, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма; спречавање асимилације неговањем блиских односа са матичном државом као и јачањем свести о пореклу, очувањем и неговањем српског културног, етничког и верског идентитета;  унапређење информисања и промоцијa културне баштине и културних активности и унапређењe имиџа Репубике Србије.

Нацртом закона предвиђено је да Влада одлуком образује Савет за дијаспору ради разматрања конкретних питања, давања предлога, мишљења и стручних образложења ради утврђивања и вођења политике према дијаспори, као и давања мишљења и предлагања активности које ће се приоритетно финансирати средствима Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону. Савет ће чинити представници ресорних министарстава.

Закон предвиђа евидентирање организација у дијаспори и организација Срба у региону. Евиденцију организација у дијаспори, као и евиденцију организација Срба у региону води министарство надлежно за дијаспору.

На основу предлога припадника дијаспоре утврђена су признања  у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, које ће додељивати Министарство за дијаспору.  Признања су: Општа награда «Мајка Србија»; награда «Цар Душан», у области политике - за припаднике дијаспоре или Србе у региону који су успели да постану чланови парламента, конгресмени, сенатори, министри, гувернери, премијери или председници држава; награда «Михајло Пупин», у области достигнућа на општим нивоима - за припаднике дијаспоре или Србе у региону који су добитници различитих државних и међународних награда; награда «Никола Тесла» - у области технолошких и научних достигнућа; награда «Доситеј Обрадовић» - у области академског образовања и спајања академских институција - за припаднике дијаспоре или Србе у региону који су градили своју каријеру на универзитетима и академијама у иностранству; награда «Вук Караџић» - у области очувања српског језика и ћириличног писма; награда «Милош Црњански», у области књижевности. Министарство надлежно за дијаспору на основу овог закона може да додељује и плакете и захвалнице.”- рекао је министар Срећковић образлажући поједине сегменте закона.

“На крају желим да додам да овај закон представља само почетак у редефинисању односа државе према нашим сународницима који живе ван територије Србије. Ово је темељ на коме ћемо даље развијати наше односе.
Никада до сада Република Србија и њен државни врх нису придавали оволики значај питањима дијаспоре и Срба у региону и никада се овако темељно нису бавили овом проблематиком.
Односи са дијаспором и Србима у региону имају вишеструки значај у процесу европских интеграција и изградњи модерне Србије. Усвајањем овог закона на још једном примеру показујемо одлучност Србије да постане озбиљна држава”-закључио је министар за дијаспору Срђан Срећковић.
 
ZAKON_ZOD.pdfПрви Закон о дијаспори и Србима у региону

Obrazlozenje_ZOD.pdfОбразложење Закона

Prikaži verziju za ispis

Ustaške škrabotine na fasadi pravoslavne crkve u Sinju
Čedo Prica: Na strani zdravog razuma i ljepote
Smiju li Srbi glasati za Hrvata
‘Crna lista’ na CD-u: Snimljeni i popisani hrvatski neofašisti
Manjine iz Hrvatske zajedno u Zadru
Knin: Razbijeno staklo na Srpskom kulturnom društvu Prosvjeta
Novi kriteriji za novac iz proračuna
Predstavljen godišnji izvještaj nevladinih organizacija
Veći budžet za manjine
Blaga himna za divlji svijet
Када Јован постане Иван
Znaš, on ti je Srbin
Preminuo Bogdan Tirnanić
Politička zastupljenost poboljšana, zapošljavanje nije
Nova knjiga lingvista Miloša Okuke "Srpski dijalekti"
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt