VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Говор захвале Милоша Кордића
POSLIJE DVADESET GODINA
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
Dragan Crnogorac: ZVO se ne sme ugasiti
Dužnost sam prihvatio iz više razloga. Jedan od najvažnijih je taj što smatram da ZVO mora postojati, zbog toga što je ta institucija nastala na odredbama Erdutskog sporazuma, a legitimitet su joj dali kako pismo namere hrvatske Vlade i njena odluka o osnivanju ZVO-a, tako i sami građani srpske nacionalnosti koji ZVO doživljavaju kao garanciju svog opstanka i egzistencije na ovim prostorima. ZVO mora da gleda u budućnost, tim pre što je ono zvezda vodilja preko koje su naši ljudi rešavali svoje probleme, kako one globalne tako i pojedinačne

Izborna skupština Zajedničkog veća opština (ZVO) održana 4. jula donela je mnogim pripadnicima srpske zajednice, čak i onima bolje informisanima, veliko kadrovsko iznenađenje. Naime, nakon lokalnih izbora znalo se da dosadašnjem predsedniku tog tela Jovanu Ajdukoviću ističe četverogodišnji mandat i da odlazi na dužnost podžupana u Vukovarsko-sremskoj županiji. Samim tim jasno je bilo da će ZVO dobiti novog predsednika, trećeg po redu, ali malo je ko (sem najužeg kruga ljudi u rukovodstvu SDSS-a) pretpostavljao da će na tu funkciju doći Dragan Crnogorac, dvadesetsedmogodišnji profesor tehničkog odgoja i tehničkog crtanja iz Starih Jankovaca. Predsednik SDSS-a i većnik u ZVO-u dr Vojislav Stanimirović, obrazlažući ovaj kadrovski potez, rekao je da se ova srpska institucija nalazi na nekoj vrsti prekretnice i da joj predstoji značajna rekonstrukcija. Upravo to je i razlog što se SDSS, predlažući Crnogorca na dužnost predsednika ZVO-a, opredelio za, kako je Stanimirović naglasio, «mladost i nauku» koja će svojom energijom, znanjem i poletom pronaći puteve novog ustrojstva ove, za Srbe iz istočnog dela Hrvatske (bivše UNTAES područje), veoma značajne institucije. Stanimirović je obećao da će novi predsednik na tom poslu imati svesrdnu pomoć, kako SDSS-a, tako i drugih zainteresiranih subjekata.
Susret vašeg novinara sa novim predsednikom ZVO-a, zamišljen kao intervju, pretvorio se u neformalan razgovor o pitanjima vezanima za daljnju egzistenciju ZVO-a, njegovu reorganizaciju i perspektive delovanja.

Srbi ZVO doživljavaju kao garanciju svog opstanka

Kako to da ste na mesto predsednika ove institucije došli kao, za naše političke prilike, relativno malo poznat i mlad čovek?
- Činjenica jeste da sam relativno nepoznat u krugu ljudi okupljenih oko ZVO-a, međutim, moram da kažem da sam do sada bio prilično aktivan na nivou opštine i na nekim drugim mestima, pa su ljudi iz srpskog političkog vrha ocenili da bih uspešno mogao da obavljam dužnost predsednika ZVO-a i predložili me. Dužnost sam prihvatio iz više razloga. Jedan od najvažnijih je taj što smatram da ZVO mora postojati i da se kao institucija ne sme ugasiti. I to zbog toga što je ta institucija nastala na odredbama Erdutskog sporazuma, a legitimitet su joj dali pismo namere hrvatske Vlade i njena odluka o osnivanju ZVO-a, ali još veći legitimitet dali su joj sami građani srpske nacionalnosti koji ZVO doživljavaju kao garanciju svog opstanka i svoje egzistencije na ovim prostorima. ZVO mora da gleda u budućnost, tim pre što je ono do sada, a to treba da bude i ubuduće, ona zvezda vodilja preko koje su naši ljudi rešavali svoje probleme, kako one globalne tako i one pojedinačne.

Na Izbornoj skupštini najavljena je rekonstrukcija ZVO-a. Iako je u prošlom mandatu broj zaposlenih sa 17 sveden na 11, Vlada nije spremna da dalje financira taj «hladni pogon» već traži novo reduciranje radnih mesta?
- ZVO treba da se ustroji i da radi kao jedna moderna institucija u Republici Hrvatskoj. Predstoji nam jedan ogroman i vrlo odgovoran posao da, zajedno sa potpredsednicima Veća koji su ujedno i podžupani u ove dve županija i zajedno sa većnicima ZVO-a, Veće pretvorimo u jednu funkcionalnu celinu koja će koristiti moderne tehnologije rada. Istovremeno ćemo pomoći ljudima koji sada rade u Veću da se javljaju na natječaje, odnosno da konkurišu za razne projekte.

Nema rekonstrukcije preko noći

Kad govorimo o rekonstrukciji Veća neminovno je da pomenemo i otkaze - da li će ih biti i u kom omeru?
- To zahteva rekonstrukcija ZVO-a u cilju ekonomičnosti i efikasnosti njegova rada, bez obzira koliko to bilo bolno za pojedince. Dakle, pitanje je što s onim ljudima koji dobiju otkaz, jer, slažem se, teško je danas biti bez posla. Moj zadatak je da Veće što pre stane na zdrave noge. Mislim da, kao što sam već rekao, zajedno s drugim odgovornim ljudima moramo uraditi program restrukturiranja Veća i s tim programom izaći pred našu Skupštinu, a potom i pred hrvatsku Vladu. Od Vlade ćemo zatražiti da zajedno s nama aktivno učestvuje u ostvarenju tog programa, pre svega u delu koji se tiče rešavanja problema ljudi koji će eventualno ovde ostati bez posla.

Da li su određeni neki rokovi za taj posao?
- Svima nam je cilj da ZVO što pre stane na zdrave noge, međutim, moje je mišljenje da to nećemo postići samim smanjivanjem broja zaposlenih i delenjem otkaza, već moramo stručno ojačati ZVO i to restrukturiranjem postojećeg kadra, ali i dovođenjem novih obrazovanih ljudi u profilima koji nam nedostaju. Na koordinaciji načelnika opština i dožupana o tome smo već govorili, a predstoji i izrada samog programa, pa ćemo da vidimo kako ćemo dalje. Uglavnom, ljudi neće ostati sami i imaće maksimalnu pomoć u rešavanju svog statusa. Kada su u pitanju rokovi, taj posao ne možemo uraditi preko noći, no nadam se da ćemo ga uspeti završiti u predstojećem mandatnom periodu od četiri godine.

Posvetićemo više pažnje školama u Baranji

Kako u novoj programskoj orijentaciji ZVO-a vidite saradnju sa Srpskim narodnim većem i drugim srpskim organizacijama?
- Srpsko narodno veće (SNV) je krovna institucija svih srpskih organizacija u Hrvatskoj. Međutim, ZVO kao institucija proizašla iz Erdutskog sporazuma i pisma namere služi ne samo kao pomoć građanima u rešavanju njihovih pojedinačnih problema, već je i garant daljneg provođenja onih dokumenata koji su nastali na temelju ova dva osnovna. Tu pre svega mislim na personalnu zastupljenost Srba u vlasti, u policiji, u javnim službama. ZVO je svojim delovanjem ograničeno na bivše UNTAES područje, dok bi istu tu ulogu na području cele Hrvatske trebalo imati Srpsko narodno veće koje je, kao što rekoh, naša krovna institucija. Dosadašnja saradnja, koliko sam informisan, bila je vrlo dobra i nema razloga da ne nastavimo tim putem, tim pre što je ZVO ne samo član SNV-a već i jedan od njegovih osnivača.

Iz izveštaja o radu ZVO-a vidljivo je da je jedan od najzaposlenijih sektora onaj za ljudska prava, te onaj prosvetni. Naime, prema tom izveštaju još se uvek veliki broj građanja (njih više od 400 mesečno) obraća za pomoć po raznim pitanjima. Kada su u pitanju redovni poslovi, na što će biti fokusiran vaš rad na početku mandata?
- Evo, u ovom trenutku dok razgovaramo teče sedmi dan mog rada na čelu ZVO-a i za to kratko vreme imao sam već tri sastanka sa odborom za obrazovanje, što dovoljno govori o tome na što će da bude fokusiran moj rad. Prethodnom sastanku tog odbora prisustvovao je i gospodin Mirko Marković, pomoćnik ministra prosvete. On je rekao da u svim akcijama možemo računati na njegovu maksimalnu pomoć. Inače, ja sam profesor po struci pa sam, kada je obrazovanje u pitanju, «na domaćem terenu». Nadam se da ćemo, što se te oblasti tiče, dosta toga vrlo brzo da rešimo. Dosta toga je započeto i u prijašnjem mandatu i predstoji nam završetak tih poslova. Po meni, obrazovanje i kultura su među najvažnijim pitanjima vezanima za opstanak Srba na ovom prostoru i na tom planu ćemo se dodatno angažovati. Posvetićemo više pažnje školama u Baranji gde se dosta dece upisuje u programe nastave na hrvatskom jeziku.

Srpske škole će zaživeti vrlo brzo

ZVO je, poštivajući Zakon o odgoju i obrazovanju nacionalnih manjina, a na osnovu izražene volje učenika, roditelja i nastavnika pokrenulo postupak za osnivanje osnovnih i srednjih škola u kojima će se nastava izvoditi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Kakva je situacija na tom području?
- Jasno je da u pojedinim našim mestima deca pohađaju škole isključivo na srpskom jeziku. Dakle, radi se o etnički čistim školama. Tu materiju je do sada lično vodio bivši predsednik ZVO-a Jovan Ajduković. On će, bez obzira što je već preuzeo dugu dužnost, i dalje raditi na pitanju registracije tih škola. Za osnivanje osnovnih i srednjih škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu ispunjeni su svi zakonski uslovi prema Zakonu o odgoju i obrazovanju nacionalnih manjina, Zakonu o osnovnom školstvu, Zakonu o srednjem školstvu i Zakonu o ustanovama Republike Hrvatske. Prema informacijama koje on ima, do registracije škola će doći vrlo brzo i to ne samo do registracije osnovnih, već i srednjih škola, pa i otvaranja srpske gimnazije u Osijeku. Ne mogu sada da vam kažem neki određeni rok do kojeg će taj posao biti obavljen, ali verujem da će se to desiti ubrzo.

Od povlačenja snaga UN-a sa ovog područja, dakle po završetku mirne reintegracije, stalno je prisutno pitanje ostanka ljudi na ovom području. Pre više godina radilo se o klasičnom iseljavanju, a sada je evidentan odlazak mladih i to, gotovo isključivo, zbog nemogućnosti zaposlenja. Vidite li mogućnost da se na tom planu stvari poboljšaju?
- U svom dosadašnjem radu sreo sam dosta sposobnih mladih ljudi. S nekima od njih sam sarađivao na projektima koje sam vodio i ta saradnja mi je pomogla da ostvarim pozitivne rezultate. Smatram da se neki od njih ovde trebaju uključiti u rad. Dosta vremena sam bio i vani. Plan mi je da se u rad Veća uključi što više mladih ljudi koji bi na taj način zaokružili svoje obrazovanje i stekli radno iskustvo. Ja sam jedan od prvih koji je uz pomoć ZVO-a završio fakultet. Znam da ih ima još, no deo njih još studira, a deo je potraži posao vani. To nije dobro za prosperitet naše zajednice na ovom prostoru. Mladi obrazovani ljudi trebaju nam ovde i moramo im pomoći da dođu do posla, da se posle studija vrate i da ovde rade. Od mogućnosti zaposlenja zavisi i njihova odluka da li će ostati ili otići.

Mlade zadržati programima

Imate li viziju koji su to programi koji bi mogli pomoći da ti mladi ljudi ostanu ovde?
- Programa za mlade ima podosta. Treba ih osmisliti i izaći s njima pred eventualne donatore. U tome imam iskustva iz moje opštine. Pokušaću ta iskustva da prenesem i na ovaj, da kažem, viši nivo. Obrazovanje i informatika, koja je danas vrlo važna stavka u životu, glavne su pretpostavke tog rada. Moramo se uključiti u projekte koje nude razne agencije, ali i u projekte koje nudi Vlada. To su neke osnovne smernice kojim putem treba krenuti.

Pre godinu i nešto više dana provedeni su prvi izbori za veća nacionalnih manjina (VNM) u Hrvatskoj. Kako vidite saradnju ZVO-a sa tim institucijama lokalne samouprave?
- Koordinacija VNM-a u Vukovarsko-sremskoj županiji radi vrlo dobro i već radimo na nekim zajedničkim projektima. Verujem da ćemo sličnu saradnju ostvariti i u drugim oblastima.

Kada smo već kod saradnje raznih srpskih organizacija, moram reći da sam primetio, ne samo ja već i drugi, da dolazi do određenih dupliranja nekih programa, naročito u oblasti kulture. ZVO bi, bar prema dokumentu o svom osnivanju, trebao da bude institucija koja će sve to iskoordinirati?
- Već smo imali sastanak odbora za kulturu na kojem su bili i predstavnici KUD-ova. U Švajcarskoj sam video da slična društva tamo rade veoma organizovano. Pokušaću deo tih iskustava da prenesem ovde. Na tom je sastanku bilo dosta primedbi na dosadašnju koordinaciju rada. Ja sam zato da se pomogne i manjim društvima da opstanu, ali moramo biti realni i reći da onim društvima koja imaju više čanova treba i više sredstava. U inostranstvu imaju savez KUD-ova preko kojega je regulisano njihovo finansiranje. Nadam se da će ZVO sa SKD «Prosvjeta» uspeti uspostaviti potrebnu saradnji u rešavanju pitanja vezanih za KUD-ove.

Naši su ljudi u policiji na najnižim pozicijama

Naši KUD-ovi treba da budu u funkciji očuvanja narodnog stvaralaštva, ali mora postojati i telo koje će vrednovati taj rad. U toj materiji, kao i u svemu drugom u životu, potrebna su određena pravila kojih se moraju svi pridržavati. Kada bismo to imali, onda se ne bi dešavalo da se istovremeno održavaju dva programa, jedan u organizaciji «Prosvjete», a drugi u organizaciji ZVO-a, ili nekog trećeg. Imamo «Prosvjetu» kao krovnu organizaciju u kulturi, imamo ZVO koje ima ingerencije i u kulturu, i na kraju imamo KUD-ove koji idu linijom manjeg otpora i priklanjaju su onome od koga će imati više koristi. To je pitanje o kojem treba razgovarati ne samo na razini ove dve organizacije, već se u to trebaju uključiti i SNV, te VNM-i koji su u prvoj godini svog delovana također počeli sa organizovanjem kulturnih manifestacija.

Pitanje proporcionalne zastupljenosti jedno je od ključnih i kao takvo posebno je obrađeno u pismu namere hrvatske Vlade, po kojem ZVO ima pravo predlaganja određenog broja pomoćnika ministara i zamenike župana u dve istočne županije. To i dalje dobro funkcioniše, međutim, kakva je situacija u drugim segmentima života?
- Ulagani su veliki napori da zastupljenost Srba u organima vlasti i javnim službama bude srazmerna broju stanovništva. No, to se do sada nije ostvarilo u svim segmentima života. Kad je u pitanju policija, tamo ima naših ljudi, međutim, policiju ne čini samo policajac u civilu. Policiju čini i onaj službenik što sedi u PU, a mi tu imamo malo ljudi. Da ne govorimo o uredima državne uprave i drugim javnim službama. Pokušat ćemo da tu situaciju promenimo na bolje, jer ćemo na taj način pomoći našem narodu. Što se tiče same policije, određen broj njih je nakon otkaza vraćen na posao, ali i dalje ostaje problem na višim nivoima gde nema adekvatne zastupljenosti, tako da su naši ljudi, koji su u pravilu na najnižim pozicijama, na neki način opstruirani. Kada su u pitanju sudovi, tu je još teža situacija, jer je jako teško ispuniti uslove, a kada ih naši ljudi i ispune, onda slede pritisci. Na nama je da budemo uporni i da situaciju menjamo na bolje.

Dobra saradnja s maticom

Kako vidite saradnju sa međunarodnom zajednicom i sa našom maticom Srbijom i Crnom Gorom?
- Što se tiče međunarodne zajednice, imamo vrlo dobru saradnju preko OEBS-a. Već sam imao sastanak s njihovim predstavnicima i mogu reći da su oni vrlo zainteresirani za sve probleme s kojima se u ZVO-u bavimo. Što se tiče saradnje s maticom zemljom, ona je i do sada bila na zavidnom nivou. U ovih sedam dana svog mandata već sam se sastao sa generalnom konzulicom u Vukovaru. Oni su veoma zainteresirani za Srpski kulturni centar koji se osniva u Vukovaru, kao i za mnoge naše programe, naročito one iz oblasti kulture. Kao primjer dosadašnje dobre saradnje navodim činjenicu da je upravo ovoh dana došlo do promene u visini takse koju treba platiti uz zahtev za državljanstvo SCG. Najpre je ona bila 500 evra i po toj se ceni prijavila samo jedna osoba. Sada je taksa smanjena tri puta i verujemo da će zahteva biti više, a mi ćemo i dalje nastojati da se troškovi još više smanje.
Milan Trbojević (Novosti)

Biografska crtica
Dragan Crnogorac rođen je 4. septembra 1978. u Vinkovcima. U kakvim je vremenima odrastao i školovao se najbolje govori podatak o tome kako je i gde završio osnovu i srednju školu. Prvi i drugi razred pohađao je u Osnovnoj školi «Josip Kozarac» u Vinkovcima, a treći, četvrti, peti i šesti u Osnovnoj školi «A. G. Matoš» Vinkovcima. Sedmi razred je završio u Deliblatu, Vojvodina, u Osnovnoj školi «Paja Marganović», da bi osnovno školovanje zaključio u Starim Jankovcima školske godine 1992/93, u Osnovnoj školi «Vuk Stefanović Karadžić» s odličnim uspjehom. Srednju tehničku školu upisao je školske 1993/94. godine u Vukovaru (Borovo naselje), smer elektrotehničar energetike. Istu završava školske 1996/97. godine, također sa odličnim uspehom. Tehnički fakultet «Mihajlo Pupin» u Zrenjaninu, Sveučilište u Novom Sadu upisao je školske 1997/98. godine. Isti fakultet završava 2004, kada je diplomirao sa čistom desetkom. Nakon diplomskog ispita stekao je stručni naziv profesora tehničkog odgoja i tehničkog crtanja.

Prikaži verziju za ispis

Ustaške škrabotine na fasadi pravoslavne crkve u Sinju
Čedo Prica: Na strani zdravog razuma i ljepote
Smiju li Srbi glasati za Hrvata
‘Crna lista’ na CD-u: Snimljeni i popisani hrvatski neofašisti
Први Закон о дијаспори
Manjine iz Hrvatske zajedno u Zadru
Knin: Razbijeno staklo na Srpskom kulturnom društvu Prosvjeta
Novi kriteriji za novac iz proračuna
Predstavljen godišnji izvještaj nevladinih organizacija
Veći budžet za manjine
Blaga himna za divlji svijet
Када Јован постане Иван
Znaš, on ti je Srbin
Preminuo Bogdan Tirnanić
Politička zastupljenost poboljšana, zapošljavanje nije
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt